Регионални центар Смедерево

На шестој радионици пројекта „Превенција конфликтних ситуација“, учесници су имали прилике да се упознају са развојем базичне способности за обраду емоција коју по О.Л.И. интегративном психодинамском методу називамо Толеранција на амбиваленцију или Способност за доношење одлука, чији развој помаже превенцији конфликата и успешном решавању конфликтних ситуација.

Овом приликом обрађене су технике које помажу развој ове способности. „Психолошка математика“ или „Емотивно рачуноводство“ једна је од техника којом се може успешно развијати ова способност и олакшати свакодневно функционисање, опредељивање, а такође и спречити одлагање обавеза и прокастинација.

 

Оно на шта најчешће мислимо када себе одређујемо као особу су наши ставови, тежње, ствари које волимо, као и ствари које не волимо. Чињеница да познајемо себе на овај начин даје нам осећај самосвести и, што је још важније, даје нам осећај извесности. Што више оваквог искуства и знања имамо, то боље познајемо свет и себе и можемо предвидети сопствене реакције на њега.

 

Велики проблем настаје када се наиђе на нешто у односу на шта не можемо да се одредимо јер постоје и позитивна и негативна осећања. Тада смо амбивалентни. То је стање у коме се јављају контрадикторности у ставу или осећању према једној истој појави или особи. Може се рећи да је амбивалентно стање оно у коме је особа заглављена између две супротности које осећа и које не може помирити.

 

Људи не морају увек бити свесни својих амбиванетних осећања. Ипак, чак и онда када они тога нису свесни, њихова амбиваленција се лако препознаје. Уколико је листа разлога за и против неке активности подједнака, а особа ипак креће у акцију, амбиваленција ће се открити по оклевању, сумњи и недостатку ентузијазма и решености да се нешто заиста уради. Управо је амбиваленција чест разлог многих неуспеха. „Када је способност Толерације на амбиваленцију развијена, особа је способна да поднесе опречна осећања која се јављају у односу на рад, циљ рада, радне задатке и окружење. Од амбиваленције се не брани цепањенем осећања, пројекцијом или потискивањем, већ је свесна обе стране поларности и устању је да “преломи”, донесе одлуку и “зна шта хоће, а шта неће”, напушта ситуацију или остаје уњој. Ако крене ка циљу, не опструира ни себе ни друге у процесу рада. Ради оно што је одлучила. Активност које предузима су усмерене ка развоју, ка актуализацији. Не манипулише собом и другима.

 

Како ће се особа односити према амбиваленцији зависи од личне историје која одређује нечију перцепцију стварности и осећања према себи и свету.

 

За учеснике ове радионице обезбеђене супрезентације, вежбе и радионице које им могу помоћи да код себе и својих ученика развијају ову способност за обраду емоција.

 

Утисци полазника који су већ реализовали неке од радионица овог пројекта потизивни су. Смисао пројекта јесте даље ширење и неговање традиције помагања ученику у школи уз примену нових техника и вештина. Наставник који ради на свом развоју прави је модел детету у развоју. Како се способности наставника за решавање конфликата и обраду емоција увећавају, тако се и могућност преношења стечене вештине ученицима сразмерно увећава. Ученик има модел који успешно решава конфликте и уме да објасни како се до решења и добре комуникације стиже.

У данашењем времену журбе и стреса неопходно је појачати рад на развоју детета, јачати подршку и емаптију.

Додатна моривација за све учеснике су и потврде о два сата стручног усавршвања у оквиру установе.

Програм овог пројекта проистекао је из „Тренинга за развој вештина превенције и решавања конфликтних ситуација“ акредитованог као краћи облик едукације код Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије. Укључен је и у садржај онлајн семинара о конфликтима. Намењен је просветним радицима, али и свима другима који желе да раде на свом развоју.

 

Аутор и реализатор пројекта је Мирјана Кокерић, акредитовани коуч Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије, са Националном лиценцом.