Регионални центар Смедерево

Serbian English

РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ – СМЕДЕРЕВО
Л И С Т А одобрених програма ЗУОВ-а 2022/2023, 2023/2024 и 2024/2025. годину


Детаљније

ЈАВНИ ПОЗИВ Центар за промоцију науке, март 2024
ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА ЗА ФИНАНСИЈСКУ ПОДРШКУ ПРОЈЕКТИМА ПРОМОЦИЈЕ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈЕ НАУКЕ У 2024. ГОДИНИ

Циљеви Јавног позива су подизање нивоа научне писмености и научнe културе кроз децентрализацију промоције и популаризације науке на територији Републике Србије; подршка разноврсним и иновативним пројектним приступима; подршка високоутицајним пројектима из области промоције науке; подршка креативним пројектима који афирмишу доступност знања у отвореном простору.

Јавни позив Центар за промоцију науке

Позив за ЈП 2024

Оглас јавни позив 2024

Упутство за попуњавање ЈП 2024

Образац пријаве Годишњег програма НК Смедерево 2024

Дан безбедности саобраћаја у Смедереву

bezbednostТема састанка са Саветом за безбедност саобраћаја у Регионалном центру у Смедереву јесте састављање плана и програма за 2018. годину, усмеравање средстава од новчаних казни и унапређење безбедности саобраћаја на нивоу града.
Ускоро ће доћи до промена Закона о безбедности у саобраћају, па ће локалне самоуправе и агенције имати више овлашћења али и одговорности у самом систему ради смањења броја повредјених и погинулих у саобраћају.
 

“Сваке године, буџет савета на локалном нивоу износи 30% од наплаћених казни од саобраћаја. Тим новцем располаже савет и усмерава га ка унапређењу безбедности саобраћаја на свом нивоу. Овога пута ћемо у Смедереву организовати више активности у различитим категоријама у саобраћају. Са децом ћемо имати представу “Пажљивко”. Сва деца су добила Пажљивкова правила о саобраћају. Илустровану сликовницу која их учи правилима. Такодје, радићемо са особама старијим од 65 година, које су најугроженије у саобраћају као старосна категорија. Сваки четврти погинули је особа старија од 65 година, сваки други погинули пешак је старија особа од 65 година. У Дому старих у Смедереву биће одржана презентација и квиз поводом тога. У Гимназији је такође одржан јавни час “Ум на друму” са Савезом параплегичара и квадриплегичара и сарадњи са особама које су добиле трајни инвалидитет у саобраћајној незгоди, они ће кроз своје искуство испричати како су страдали у саобраћају” рекао је Бранко Стаматовић из Агенције за безбедност саобраћаја.
Састанак се састојао из неколико тачака укључујући разматрање и анализе безбедности саобраћаја на подручју града Смедерева за период 2012-2016, разматрање стања о безбедности саобраћаја у Смедереву за период 2017, програм за коришћење средстава за унапређење безбедности саобраћаја на путевима Смедерева за ову и програм рада Савета за наредну годину.
“Већ други пут ове године Смедерево посећују представници Агенције за безбедност саобраћаја што је мени посебно драго. Ово посматрам као један израз нашег опредељења у граду да нон-стоп унапређујемо безбедност саобраћаја. Смедерево има потенцијал, жељу и средства да то чини. Захваљујући свему томе, што се годинама улаже у безбедност саобраћаја, ми немамо погинуло дете у саобраћају од 2012. године. Увек са опрезом тај податак износимо и надамо се да ће тако бити и у будућности. Имамо школске зоне обезбеђене, укључујући и школе у сеоским месним заједницама. Ми, вероватно као први град, додељујемо за сваку рођену бебу једно ауто седиште не правећи разлику да ли родитељи имају возило или не. И поред свих акција које организујемо ту су и камере за регулисање брзине које су се показале као изванредне за побољшање безбедности саобраћаја” истакао је Бранислав Дробњаковић, члан Градског већа и председник смедеревског Савета за безбедност саобраћаја.
Последњих година се доста радило на безбедности саобраћаја и то је донео видне резултате. Тако је 2009. године број саобраћајних незгода био 757, док је ове био нешто виши од 350. У 2016. години оборен је 51 пешак, за разлику од 2015. када је тај број био 68. Забележен је пад саобраћајних незгода на општинским путевима и насељеним местима док је на државним повећан. Главни узрок ових саобраћајних незгода је дефинитивно брзина, затим извођење непрописних радњи у саобраћају. Улице у којима су те незгоде најчешце јесу Карађорђева, Петријевска, Црвене армије и Коларска.
Из Саобраћајне полиције Смедерево наводе да знају како и због чега настају незгоде, да знају шта су узроци као и да су у складу са тим направили план за следећу годину на шта ће потрошити новац. Горан Ивковић, начелник саобраћајне полиције Смедерево, каже да је основни узрок свих саобраћајних несрећа брзина, јер “без брзине нема смртно страдалих”.
“Бележимо повећање од 0,75% укупног броја регистрованих саобраћајних незгода ове године у односу на прошлу. Што се тиче броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима у ове године он је 211. Идентичан као и прошле, значи 0% без увећања и умањења. Оно што је добро и што нас радује јесте број смртно страдалих учесника у саобраћају. Он је за 33% мањи јер смо прошле године имали 12 погинулих, а ове 8. То су три пешака, три возача и два путника. Оно што треба истаћи јесте да су се те несреће десиле на државним путевима где је присутна већа брзина. Једине градске улице у којима су погинуле две особе јесу Коларска и улица 16. октобра. Од 4.4. ове године почели смо да процесуирамо прекршаје аутоматским системима у улицама Црвене армије и Перијевској. Укупно је отркивено 4038 прекорачења брзине. Од те цифре процесуирано је је и плаћено 2036. Уколико побољшамо инфраструктуру у центру града смањићемо број незгода, а ако кренемо од центра ка периферији смањићемо последице” закључио је Ивковић.
Томислав Петровић и Душко Пешић, сарадници Бранка Стаматовића, наводе да се проценат употребе појаса на предњим и задњим седиштима мора повећати. Као одличан пример навели су Шведску у којој је проценат употребе појаса на предњим и задњим седиштима чак 98%.
“Код вас је проценат употребе појаса 72% на предњим и 7% на задњим и на томе се мора озбиљно порадити. То је испод просека за Србију. Примера ради, у Шведској употреба појаса напред и позади је 98% и имају годишње 250 погинулих на 10 милиона становника. Код нас је тај број 600 на 7 милиона становника. Они процењују да ако успеју да подигну за само један проценат употребу појаса да ће спасити измедђу 20 и 30 људских живота. Размислите о томе. Нешто што већ неколико година покушавамо локалима да наметнемо и како треба да се ради јесте да раде на основу података. Ви сте одличан пример. Све што нам је потребно јесте добра идеја и мало труда” навели су они.

Слике

http://www.nasenovine.net

 

Остали Регионални центри у Србији