Регионални центар Смедерево

Научни скуп „Смедеревски крај кроз Подунавље и историју“

Тежећи да се проучавање недовољно истражене завичајне историје и културног наслеђа Смедерева и Подунавља прошири и са жељом да се промовишу високи стандарди у научно-истраживачком раду и области друштвено-хуманистичких наука, Историјски архив у Смедереву и Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 5. и 6. октобра су у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Смедерево организовали научни скуп „Смедеревски крај кроз Подунавље и историју“. На овај начин циљ, којем је Историјски архив у Смедереву стремио на првом научном скупу „Смедеревски крај 1918 – 1941“ одржаном пре две године, да се употпуне научна знања и достигнућа о историји смедеревског краја и супротставе експанзији публицистичког и ненаучног приступа проучавању архивске грађе и завичајне историје, у потпуности је остварен.

Пожелевши много успеха у раду, уз жељу да ово окупљање постане традиционално и да траје много година, научни скуп отворила је Марина Тирнанић, чланица Градског већа за ресор културе, која је учеснике поздравила у име локалне самоуправе истичући да је Град Смедерево поносан што се поред бројних манифестација које промовишу наш завичај већ други пут овакав скуп организује.

Присутнима се потом обратила Данијела Милошевић, директор Историјског архива у Смедереву, исказавши радост што су се од одржавања прошлогодишњег скупа многи научници и истраживачи прикључили зацртаном мисији смедеревске установе да направи искорак ван основне делатности и својим новим научним истраживањима допринели проширењу сазнања о завичајној историји Смедерева и околине. Према њеним речима на овогодишњем скупу побољшана је организација, а проширени су и тематски оквири и број учесника, односно институција које су допринеле заједничком циљу.

Проф. др Светозар Бошков, управник Центра за историјска истраживања који функционише у оквиру Одсека за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, изразио је велико задовољство због одржавања научног скупа у Смедереву првенствено зато што је циљ Центра за историјска истраживања да стручњаци, универзитетски професори и чланови научних института посете градове који нису универзитетски центри и својим научним истраживањима допринесу популаризацији науке широм Србије. Проф. др Бошков захвалио се и Миљани Кравић, директорки РЦ Смедерево на подршци при организацији скупа, гостопримству и пријатној атмосфери која влада у нашој установи и доприноси успеху овог окупљања научних радника.
Пленарна предавања најавио је доцент др Борис Стајковски, предавач на Филозофском факултету у Новом Саду, а затим су се два дана ређала у низу предавања која су обухватила истраживања смедеревског краја и Подунавља кроз античко доба и средњи век, нови век и савремено доба. Темама су биле обухваћене историја, историја уметности, археологија, етнологија и српска књижевност.

Др Милан Мицић, научни сарадник у Покрајинском секретаријату за културу, информисање и односе са верским заједницама у Новом Саду, говорио је о колонијама у Ковину, др Гордана Јеремић из Археолошког института у Београду бавила се истраживањем Смедерева и околине у античко и касноантичко доба док су др Олга Шпехар и др Бранка Вранешевић, предавачи на Филозофском факултету у Београду, беседиле о доступности античких сполија на примеру Смедеревске тврђаве. О значају Подунавља у држави кнеза Лазара говорио је др Милош Ивановић из Историјског института у Београду, а др Растислав Стојсављевић и др Игор Стаменковић, предавачи на Природно-математичком факултету у Новом Саду, појаснили су природне услове за градњу Смедеревске тврђаве. Слику Смедерева у наративним изворима позног средњег века презентовао је Небојша Каратлија са Филозофског факултета у Новом Саду док су са урбаним развојем Смедерева у другој половини XV века и током XVI века ширу јавност упознали др Срђан Катић и др Александар Крстић из Историјског института у Београду.

Др Мирослав Павловић са Филозофског факултета у Новом Саду, говорио је о Смедереву и смедеревском крају у другој половини осамнаестог века, представник исте институције Бојана Анђелић упознала је учеснике скупа са мање познатим подацима о Јовану Ранчићу, првом смедеревском учитељу, а др Ана Костић Ђекић са Филозофског факултета у Београду презентовала је своја истраживања о ктиторској и приложничкој делатности кнеза Милоша Обреновића у смедеревском округу. Како је био уређен рад смедеревског окружног суда у периоду 1840 – 1865. године сазнали смо више од др Уроша Станковића, професора Правног факултета у Београду, српско-аустроугарске борбе на Дунаву 1914. године описао је др Александар Лукић из Института за новију историју Србије у Београду док је др Милан Гулић, представник Института за савремену историју у Београду, говорио о Дунаву и аустроугарском рату против Србије од 1914. до 1918. године.

И другог дана научног скупа теме су биле разноврсне и са више аспеката су осветлиле завичајну историју Смедерева и Подунавља. Како је изгледало Смедерево у Дунавској бановини имали смо прилику да чујемо од др Предрага М. Вајагића из Бачке Паланке, Драгана Лазић из Народне библиотеке Смедерево осветлила је мање познате чињенице о штампарству и издаваштву у Смедереву између два светска рата, а Адријана Цветановић је приказала лик и дело Станислава Кракова као непознатог хроничара Смедерева. Делатношћу архитекте Сергеја Вихрова бавили су се у својим истраживањима Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, а о делатности Милана Јовановића Стоимировића у периоду владе Драгише Цветковића сазнали смо више од др Бојана Симића из Института за новију историју Србије у Београду. Душица Николић нас је на свом предавању упознала ближе са архитектонско-урбанистичком обновом Смедерева у перидоу 1941 – 1944. године, Немања Девић, представник Института за новију историју Србије, са револуционарним терором у смедеревском крају у истом периоду док је др Александар Стојановић, представник истог института, беседио о оснивању и појединим елементима рада Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци у светлу нових историјских извора и сазнања.

Мултидисциплинарни приступ примарној теми научног скупа, проширење оквира проучавања, реномираност бројних предавача и њихова комплексна свеобухватна научно-истраживачка проучавања допринели су да овај догађај у Смедереву, посвећен афирмисању завичајне историје и популаризацији друштвено-хуманистичких наука, буде реализован на најбољи начин. Као резултат овог значајног окупљања научних радника током 2019. године биће издат зборник радова који су презентовани претходна два дана.