Да часови Ликовне културе не смеју да буду олако схваћени у наставном процесу као пуко растерећење ученика након усвајања компликованог градива из области друштвених и природних наука, него да морају да буду темељно осмишљени као важан део наставе у којем ученици оплемењују своје биће стичући љубав према уметности, испољавајући своје таленте и исказујући своје креативне потенцијале, доказано је на одличном семинару ,,Савремени методички приступ дечјем ликовном стваралаштву – образовање усмерено на процес учења и исходе“ (катал. број: 989) акредитованом од стране „Klett“ друштва за развој образовања, који је данас реализован у РЦ Смедерево.
Група наставника Ликовне културе и наставника разредне наставе смедеревских школа, али и гостију из Младеновца, имала је јединствену прилику и задовољство да поспеши компетенције за подршку развоју личности детета и ученика богатећи методичка знања кроз рад са проф. др Сањом Филиповић, предавачем на Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду, реномираним ликовним уметником, педагогом и научником, аутором бројних научних и стручних радова објављених у референтним иностраним и домаћим часописима и зборницима и аутором многих уџбеничких и монографских публикација и семинара за стручно усавршавање запослених у образовању.
Дидактичко-методички аспекти и домети савременог приступа ликовном васпитању и образовању, опште и специфичне компетенције васпитача, учитеља и наставника у области ликовне културе, управљање образовним садржајима и процесом ликовног васпитања и образовања усмереног на исходе, као и вредновање процеса и продуката ликовног старалаштва деце и младих и развој школске културе – теме су обухваћене овом одлично осмишљеном и веома примењивом у пракси обуком наставника.
Кроз оспособљавање учесника семинара за разумевање и примену савремених методичких модела и метода, самостално или тимско планирање ликовних активности са фокусом на креативном процесу, методама, техникама и поступцима који на најефикаснији начин воде ученике ка развоју индивидуалних способности и достизању исхода, развој предметних и међупредметних компетенција, примену савремених дидактичких средства и технологија, израду акционих планова за развој школске културе и примену индивидуализације, интердисциплинарности, проблемског приступа, а у складу са специфичностима области ликовне културе, остварени су на најбољи начин и општи и специфични циљеви семинара.
Закључак са којим су се сложили сви учесници на самом крају, приликом евалуације обуке, био је да наставник уметности мора да буде организатор стваралачких активности унутар васпитно-образовног процеса који полази од основа програма, усклађујући свој рад са потребама групе и индивидуалним особеностима ученика. Његова основна улога је да наставу уметности креира тако да допринесе развоју дечјег стваралаштва, али и личности ученика у целини, што подразумева флексибилан приступ, али истовремено и добре организаторске способности, темељну разрађеност циљева и исхода, као и позитивне емоције, љубав, разумевање, толеранцију, несебичности и хуманост које оплемењују рад са децом. Да би наставник обезбедио стицање и развој ученичких знања, вештина, способности и ставова које ће бити основа за даље унапређивање ученичких способности, мора да има развијене професионалне компетенције – с тим у вези овај семинар је у потпуности оправдао сврху и испунио велика очекивања како полазника тако и организатора.