Радионица ,,Зашто је Звонко Спасић, свекрва зла, а модел део моде"

zvnkspsc nslЈЕЗИЧКА СЛИКА СВЕТА ИЗ УГЛА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ Зашто сматрамо да су гуска, кокошка и ћурка глупе, жаба ружна, а свиња прљава, зашто јела, бор и храст изазивају наше дивљење, а буква и банана презир, зашто мислимо да је Енглез хладан и уздржан, Јапанац вредан и тачан, мајка добра, а политичар моћан – била су само нека од многобројних питања на које су ученици смедеревских градских школа ОШ „Бранислав Нушић“, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ „Димитрије Давидовић“, ОШ „Свети Сава“, ОШ „Др Јован Цвијић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и ученици смедеревских сеоских школа ОШ „Иво Лола Рибар“ из Скобаља, ОШ „Бранко Радичевић“ из Лугавчине, ОШ „Светитељ Сава“ из Друговца и ОШ „Херој Света Младеновић“ из Сараораца дали одговоре на радионици „Зашто је Звонко Спасић, свекрва зла, а модел део моде – језичка слика света из угла националне културе“, одржаној у оквиру програма ,,Недеље истраживача".

Професорке Српског језика и књижевности Миљана Кравић и Ана Хранисављевић, аутори и идејни творци ове занимљиве радионице, на креативан начин и кроз низ разноврсних примера упознале су ученике са лингвокултурологијом као научном дисциплином која обједињује мултидисциплинарна проучавања, објашњавајући им како ванјезичка стварност и култура као скуп научених образаца мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, који зависи од простора на којем један народ живи, његове историје, традиције, менталитета и начина понашања, утичу на језик. Након што су сазнали да су све речи ускладиштене и добро системски организоване у великом менталном лексикону кроз игрицу „Лексичка симпатија и антипатија“ ученици су дошли до закључка да су речи саме по себи неутралне, али да их говорници „пуне“ значењем – неке речи волимо више од других, јер вреднујемо позитивно и афирмативно појаве и предмете из ванјезичке стварности који су тим речима означени. Коришћењем асоцијативне методе ученици су сазнали како друштвене промене утичу на промену значења речи – под утицајем промена духовних и моралних вредности у друштву и уздизања статуса одређених занимања дошло је до тога да прва асоцијација на реч „модел“ увек буде „манекен“ иако у речницима ово значење није забележено. Асоцијативним поступком учесници радионице спознали су и у коликој мери колективне експресије утичу на стварање културних стереотипа о биљкама, животињама, етницима и сродницима који се у језику одражавају у зависности од националне културе. На самом крају сваки ученик је из „чиније вербалних асоцијација“ извукао по један пример, а реакције на дате речи-стимулусе дале су материјала за даља занимљива лингвокултуролошка истраживања. Открили смо да је познат јутјубер, љубоморан младић, да су председник Србије и председник Русије моћни, да је немоћан болестан човек, а строги отац и наставник. Тако је на најбољи начин завршено једно мало истраживање које је открило значајан делић језичке слике света смедеревских основаца дајући им путоказ за неке нове лингвокултуролошке анализе и авантуре.