Реконструктивни орално хируршки захвати
- објављено: субота, 10. септембар 2011. 15:04
- аутор: f12g99g
данас у Регионалном центру Смедереву. Да подсетимо, први састанак одржан је 14. маја ове године. Тема данашњег семинара била су "Реконструктивни орално хируршки захвати", где су уз присуство преко 100 стоматолога, предавања држали еминентни професори са Катедре за оралну хирургију Стоматолошког факултета у Београду.Након поздравне речи градоначелника Смедерева, господина Предрага Умичевића, др Весна Јеремић Драгојевић је присутне упознала са предавачима и темама које су се обрађивале...
САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА ОРОАНТРАЛНИХ КОМУНИКАЦИЈА
Проф др Зоран Стајчић Доц. др Бојан Гачић - гост
РЕКОНСТРУКТИВНИ ОРАЛНОХИРУРШКИ ЗАХВАТИ
Проф. др Зоран Стајчић
ПРИМЕНА КЛИНДАМИЦИНА КОД ПАЦИЈЕНАТА РИЗИКА - MIP PHARMA
ТЕРАПИЈА ДЕНТОГЕНИХ ИНФЕКЦИЈА -УЛОГА АНТИБИОТИКА
Проф. др Радојица Дражић
СПЕЦИФИЧНОСТИ РАЗЛИЧИТИХ ПРИСТУПА ЗА ЛЕЧЕЊЕ ВИЛИЧНИХ ЦИСТА
Проф. др Сњежана Чолић
Савремена терапија ороантралних комуникација je комплексна, сложена и мултидисциплинарна, због полиморфизма етиопатолошких фактора који доводе до најразличитијих промена у овој регији. Она подразумева уско специјализован приступ и оптималну едукованост тима који учествује у решавању сваког појединачног проблема.
Дефекти оралних ткива су последица губитка зуба, ресорпције алвеларне кости, оштећења услед повреда или аблативних оперативних захвата.
Реконструктивни орално хируршки захвати имају за циљ успостављање стања оралних ткива које може да обезбеди нормалну функцију жвакања и говора, као и да испуни естетске захтеве.
Улога оралног хирурга у реконструкцији огледа се у уградњи импланта у случају безубости, односно реконструкцији неправилности гингиве и потпорне кости код планирања моста.
Уградња импланта често је могућа тек пошто се обави аугментација алвеоларног гребена и попуне коштани дефекти. Дефекти меких ткива који се манифестују као рецесија гингиве или губитак кератинизоване слузокоже, коригују се мукогингивалним захватима.
Антибиотска терапија представља најзначајнију допуну хируршкој терапији акутних дентогених инфекција (АДИ). Њена примена у раној фази АДИ спречава прогресију болести и могуће комиликације. Примењена у најранијој фази инфекције, може у знатној мери да скрати дужину лечења и минимизује сатанак компликација. Примена пеницилина у комбинацији са метронидазолом је веома погодна у терапији средње тешких АДИ, које се лече амбулантно, али и у терапији тежих форми АДИ. Клиндамицин се примењује у случајевима резистенције на пеницилин, или када је претходно лечење било неуспешно.
Везано за специфичности лечења виличних цисти, неопходно је истаћи да постоје три основне методе: енуклеација, декомпресија и марсупијализација. Која ће од њих бити примењена зависи од више фактора (врсте, величине и локализације цисте, али и од узраста пацијента). Енуклеација са затвореним приступом је метода избора и најчешће примењивана метода. Декомпресија цисте у првој фази, а затим њена енуклеација у другој фази примењује се када је реч о великим цистама. Марсупијализација се примњује ретко и резервисана је у лечењу одређених врста циста дечијег узраста, као и великих циста код старих, непокретиих пацијената, недоступних за контроле.
У предавању су били приказани примери реконструктивних захвата на оралним ткивима.
