Доктрина савремене стоматологије III
- објављено: субота, 14. мај 2011. 16:28
- аутор: f12g99g


САВРЕМЕНА МЕТОДА ЛЕЧЕЊА ОПСТРУКЦИЈЕ ГОРЊИХ ДИСАЈНИХ ПУТЕВА
Клиника за стоматолошку протетику, Стоматолошки факултет Београд
ПОВРЕДЕ ЗУБА У ДЕЦЕ - ПОСТУПАК У ПРВОЈ ПОСЕТИ
Проф. др Мирјана Ивановић
Клиника за дечију и превентивну стоматологију, Стоматолошки факултет Београд
Повреде зуба данас представљају озбиљан проблем у популацији деце, с обзиром на распрострањеност и сложеност терапијских поступака, као и могућу појаву различитих компликација. Реч је, у највећем броју случајева, о ургентним стањима, како за самог пацијента, тако и за терапеута. Међутим, с обзиром на чињеницу да не угрожавају живот пацијента, често се не третирају као такве, што може довести до озбиљних компликација. Учесталост повреда зуба, посебно у деце и адолесцената, према подацима из литературе, последњих деценија је у значајном порасту. Због ограниченог времена за извођење клиничког прегледа и одговарајућег третмана, организован приступ комплетној дијагностици и терапијској процедури је од великог значаја. Пружање одговарајуће помоћи и терапије, засноване на исправној дијагнози свакако повећава успешност лечења. Свака грешка у збрињавању повреда допринеће јављању компликација које могу резултирати губитком повређеног зуба. Кључ за исправну дијагностику и адекватно лечење повређеног пацијента чини поступање у складу са признатим протоколом за збрињавање повреда. Успешност терапије повреда зуба би се могла побољшати уколико би се јавност упознала са мерама прве помоћи, потребом за хитним третманом као и савременим мерама терапије. Прогноза повреда зуба зависи од правовремене и адекватне дијагнозе и савремене терапије, те су стоматолози одговорни да препознају, дијагностикују и, зависно од сложености повреде, знања и клиничког искуства, обезбеде правилан третман повређених зуба, или, пак, упуте пацијента одговарајућем стоматологу, специјалисти. Нажалост, третман повреда често није адекватан, те је потребно обезбедити бољу превенцију уз адекватно здравствено васпитање стоматолога, деце, родитеља, наставника и тренера.
САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ ОРАЛНО ХИРУРШКИХ ЗАХВАТА У ПРИПРЕМИ УСНЕ ДУПЉЕ ЗА ПРОТЕТСКУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
Доц. др Љиљана Стојчев Стајчић
Клиника за оралну хирургију, Стоматолошки факултет Београд
За успешну протетску рехабилитацију потребно је обезбедити многобројне услове у усној дупљи као што су: адекватно рестаурирани преостали зуби , одговарајући односи кошаног ткива горње и доње вилице, оптималан облик и количина сегментних делова алвеоларних гребена обе вилице, одговарајући однос покретне и фиксне слузокоже.....У свакодневној клиничкој пракси судбина само једног зуба може одлучити о врсти протетске рехабилитације, односно да ли ће пацијент добити фиксни или мобилни рад, што је од изузетног значаја за будући квалитет живота. У том смислу примењују се различите хирушке процедуре: продужење клничке круне, ресекције једнокорених и вишекорених зуба, хемисекције које су веома често комбиноване са неком од процедура регенеративне терапије. Процесом старења долази до физиолошког губитка и ремоделирања коштаног ткива, што значајно отежава протетско збрињавање таквих пацијената. Технолошким развојем нових материјала који се користе као коштани заменици, овај проблем се успешно решава. Веома често је индикована примена сегментне регенеративне терапије, после отклањања појединих патолошких промена или након отежаних екстракција зуба које су резултирале значајним губитком коштаног ткива. Хирушким техникама којима се обезбеђује оптимална количина фиксне гингиве, било да се ради о продубљивању форникса или формирању припојне слузокоже око зуба, умногоме се омогућава успешна израда протеза као и дуготрајност фиксних надокнада.
ПРОТЕТСКИ АСПЕКТИ РЕШАВАЊА ДЕНТОФАЦИЈАЛНИХ АНОМАЛИЈА
Проф. др Зорица Ајдуковић
Клиника за стоматологију, Медицински факултет Ниш
Лечење, рехабилитација и естетика су један од основних задатака савремене стоматологије. Једне од најтежих дентофацијалних аномалија јесу малоклузије треће класе, које захтевају и комплексу рехабилитацију. Адекватна протетска терапија и рехабилитација могу бити условљена различитим факторима. Малоклузије треће класе представљају комплексне аномалије настале као последица преразвијености мандибуле у свим правцима, а у комбинацији са мање развијеном или неразвијеном максилом. Често се код таквих пацијената јавља комбинација скелетних и дентоалвеоларних компоненти. Код малоклузија треће класе, посматрано у сагиталној равни, мандибула се налази испред максиле што се карактерише смањеном вредношћу сагиталног међувиличног угла. Етиологија малоклузија је мултифакторијална због интеракције наследних и фактора средине. Малоклузије треће класе захтевају интервенције у детињству а свако одлагање отежава каснији сигуран третман и условљава јако компликовану терапију. Исход лечења се код оваквих пацијената тешко може предвидети. Естетика и поремећај функција су главни разлози који пацијенте доводе стоматологу. Циљ стоматопротетског третмана код пацијената са наведеним поремећајима је могућност примене протетских процедура у рехабилитацији пацијената са дентофацијалним аномалијама и враћање изгубљених естетских, фонетских и мастикаторних функција.
РЕШЕЊЕ ГРАДСКОГ ВЕЋА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ЦЕНОВНИК РЦ СМЕДЕРЕВО
РЕШЕЊЕ ГРАДСКОГ ВЕЋА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ЦЕНОВНИК РЦ СМЕДЕРЕВО
Ко је на мрежи: 7 гостију и нема пријављених чланова