Књижевно-уметнички програм "Она која је заборављена - Милева Марић Ајнштајн"
- објављено: петак, 09. мај 2014. 23:27
Вечерас је наш Центар имао част да угости ученике Гимназије у Великој Плани, чланове секције „Свет речи“ чијим радом успешно руководи професорка Српског језика и књижевности Јелена Златкова. Смедеревци су имали прилику да виде како спој креативности, студиозног рада и ентузијазма дају као резултат одлично осмишљене ваннаставне активности које мотивишу ученике да истражују и усвајају знања и ван наставног плана и програма.
Једночасовни културно-уметнички програм, посвећен животу Милеве Марић Ајнштајн „оне која је неправедно заборављена“ је, кроз вешто направљену комбинацију приповедања, драматизације, презентација и музичких тренутака, оживео сећање на жену познатог научника, приказујући је публици са једног новог, досад недовољно истраженог аспекта.
Необично паметна и образована студенткиња физике није била, како се дуго веровало, само маргинална личност која је Ајнштајну родила синове, него је великом научнику била чврст ослонац - не само када је о партнерским односима реч, него и у научним истраживањима. Аутентична документација, преписка Милеве и Ајнштајна, која је постала доступна јавности тек почетком овог века, пробудила је нека нова тумачења откривши тајну о односу двоје научника и љубавника. Неке од претпоставки су да је Милева заправо заслужна за сва Ајнштајнова достигнућа у науци, све оно чиме је њен муж задужио цивилизацију...
Културно-уметнички програм плањанских гимназијалаца демистификује дуго прећуткиване истине и подстиче на размишљање о судбини жена у строгим друштвеним оквирима, који су увек на пиједестал стављали мушкарце. Ипак, оно што је посебно истакнуто једна је трагична свевременска истина – жена која воли често зарад љубави жртвује своју каријеру, жеље и циљеве. Милева Марић Ајнштајн је остала у сенци свог супруга; од студенткиње физике чија је будућност обећавала постала је сенка, верни пратилац вољеног ставивши своју памет, познавање математике и физике у службу Ајнштајновог. Одгајана у патријархалној српској породици, спремно је жртвовала сопствену академску каријеру ради величања Ајнштајнове генијалности.
Велики научник је с временом, упадајући у замке славе, све више заборављао чистоту искрене љубави, па је на крају Милеву и напустио, иако је до краја живота волео ту одлучну, интелигентну и свестрану жену... Опет један пример истинског животног парадокса, о љубави која у својој величини и страсти често буде обавијена велом зле коби...
Алберту је додељена Нобелова награда из физике за 1921. годину, а Милева је, изневерена, напуштена и усамљена, након многих животних недаћа које је стоички подносила, сахрањена 1948. године на циришком гробљу без икаквог обележја, на месту где се сахрањују непозната лица. Била је заборављена... Она која је била довољно одважна да властите амбиције угуши зарад успеха вољеног мушкарца, она која је страдала због друштвених околности и своје превелике љубави...
У времену када се већина препушта стихији збивања под притиском тешке свакодневнице, када животна трка и разочарање прете да сваког од нас претворе у обична површна бића, програм о Милеви Марић Ајнштајн нас на тренутак зауставља, подстичући нас на нека дубља размишљања... Дуготрајни аплауз и коментари одушевљених посетилаца били су вечерас само скромни начин да се награди рад гимназијске секције „Свет речи“ који је доказ да и у једној малој локалној средини постоје људи спремни да учине велика дела.
