Регионални центар Смедерево

Serbian English

Састанак са представницима ЦПН у Крушевцу

mreza rc csu i cpnУ Цeнтру зa стручнo усaвршaвaњe Крушeвaц oдржaн je сaстaнaк прeдстaвникa Mрeжe РЦ и ЦСУ Србиje и Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe чиja je глaвнa тeмa билa вeзaнa зa Jaвни пoзив зa финaнсирaњe прojeкaтa из oблaсти прoмoциje и пoпулaризaциje нaукe зa 2017. гoдину кojи рaсписуje ЦПН у сaрaдњи сa нaучним клубoвимa.
У вeзи сa Jaвним пoзивoм зa 2017. гoдину гoвoриo je Нeмaњa Ђoрђeвић, дирeктoр Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe кojи je прeдстaвиo нoвинe у пoзиву кoje сe пoнajвишe oднoсe нa мнoгo вeћи знaчaj нaучних клубoвa, кojи ћe oвe гoдинe бити први „филтeр“ у oдaбиру прojeкaтa, тe имaти знaчajну улoгу приликoм oдaбирa прojeкaтa кojи ћe сe рeaлизoвaти.

Прочитајте целу вест

ECOoperacija - ЦПН пројекат - IV радионица

ecooperacija iv radionicaДанас је одржана четврта радионица пројекта ЕЦОоперација у коме млади сарађују са младима с циљем да повећају свест о екологији. И овога пута смо се успешно приближили циљу. Анђела Костић је подсетила присутне у свечаној сали Гимназије на основне идеје и циљеве екологије, ученици школе ТТПШ ,, Деспот Ђурађ'' су осмислили еколошка питања, а ђаци Гимназије у Смедереву су се позабавили њима и сат и по времена активно разговарали како би се њихово окружење побољшало. Тако је на веома занимљив начин подстакнута активацију младих за побољшање животне средине.

Слике

Почетак расПЕТЉАвања науке

raspetljavanjeКакве везе са науком имају хеклање и штрикање? Научно је доказано да ситни покрети прстима подстичу развој мозга. Са штрикањем и хеклањем су директно повезани бројевни низови, јер уколико хоћемо да ширимо или сужавамо наш рад, морамо у сваком реду да одузимамо односно додајемо одређени број петљи. Да би машина за ткање могла да прави шаре на тканини, Жозеф Мари Жакар је 1801. године за њу изумео бушене картице и тако ју је практично испрограмирао. По угледу на то, у првим рачунарским машинама бушене картице су се користиле за обраду података. Најбољи начин да се у геометрији представе хиперболичке површи нашла је Даина Таимина 1997. године – исхеклала их је... Оваквих и сличних примера је безброј, те смо научили да хеклање и штрикање и те како имају везе са науком, што су наши другари из ОШ "Димитрије Давидовић" из Смедерева, на пилот радионици будућег Пројекта, данас и практично увидели. Свесрдну помоћ имали су у Тамари Ђаковић, аутору свих штриканих / хекланих експоната у Научном клубу Смедереву и професору математике и учитељици Невени Перић. Ову занимљиву радионицу имаћемо прилику да видимо у Малом дневнику РТС, па ће и другари који нису били данас на радионици моћи да виде шта смо то занимљиво радили, и тако можда добити инспирацију за нове добре идеје и креативни рад.

Слике

Прочитајте целу вест

Представљен седми број часописа Елементи

Elementi 7 10Зашто је Београд тако болна тема за пет милиона грађана Републике Србије који не станују у престоници? Да ли за своје димензије Србија има превелики главни град? Како се ова драматична несразмера огледа у демографским подацима и картографији а како у економији, култури, одбрани, екологији, јавном здрављу, инфраструктури? Уз тему броја о којој је било највише речи вечерас на представљању седмог броја часописа Елементи, говорило се и о цивилизацији хлеба, новим господарима хране, сиромаштву, суициду, хормонима, Лајбницу, Словенима, путу на Марс. О наведеним темама, са посетиоцима Научног клуба, разговарали су Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа, Никола Здравковић и Јована Николић, помоћници уредника као и Тијана Марковић, координатор програмских активности научних клубова.

Слике

ЦПН трибина - Зашто умиремо: демографија, биологија, медицина

zasto umiremo 3У Србији између два пописа нестане град величине Новог Сада. Такође, за разлику од већег дела света, 2015. године је у Србији по први пут у последњих двадесет година забележен пад очекиване дужине животног века, са 78,3 на 77,9 година, како наводе комбиновани подаци из статистичких завода УН, Србије, Еуростата и САД.
У међувремену, светска популација расте и достићи ће бројку од 10 милијарди до краја века, а уместо инфективних болести, глади или насиља, главни узроци смрти постају хронична обољења, рак и друге тзв. болести у вези са старењем. Савремена медицина постаје све успешнија у продужењу живота и одлагању смрти, мада наставља да расправља о томе шта је заправо смрт и када она тачно наступа.

Прочитајте целу вест

Остали Регионални центри у Србији