Регионални центар Смедерево

Зашто је Београд тако болна тема за пет милиона грађана Републике Србије који не станују у престоници? Да ли за своје димензије Србија има превелики главни град? Како се ова драматична несразмера огледа у демографским подацима и картографији а како у економији, култури, одбрани, екологији, јавном здрављу, инфраструктури? Уз тему броја о којој је било највише речи вечерас на представљању седмог броја часописа Елементи, говорило се и о цивилизацији хлеба, новим господарима хране, сиромаштву, суициду, хормонима, Лајбницу, Словенима, путу на Марс. О наведеним темама, са посетиоцима Научног клуба, разговарали су Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа, Никола Здравковић и Јована Николић, помоћници уредника као и Тијана Марковић, координатор програмских активности научних клубова.

У Србији између два пописа нестане град величине Новог Сада. Такође, за разлику од већег дела света, 2015. године је у Србији по први пут у последњих двадесет година забележен пад очекиване дужине животног века, са 78,3 на 77,9 година, како наводе комбиновани подаци из статистичких завода УН, Србије, Еуростата и САД.

У међувремену, светска популација расте и достићи ће бројку од 10 милијарди до краја века, а уместо инфективних болести, глади или насиља, главни узроци смрти постају хронична обољења, рак и друге тзв. болести у вези са старењем. Савремена медицина постаје све успешнија у продужењу живота и одлагању смрти, мада наставља да расправља о томе шта је заправо смрт и када она тачно наступа.

Какве везе са науком имају хеклање и штрикање? Научно је доказано да ситни покрети прстима подстичу развој мозга. Са штрикањем и хеклањем су директно повезани бројевни низови, јер уколико хоћемо да ширимо или сужавамо наш рад, морамо у сваком реду да одузимамо односно додајемо одређени број петљи. Да би машина за ткање могла да прави шаре на тканини, Жозеф Мари Жакар је 1801. године за њу изумео бушене картице и тако ју је практично испрограмирао. По угледу на то, у првим рачунарским машинама бушене картице су се користиле за обраду података. Најбољи начин да се у геометрији представе хиперболичке површи нашла је Даина Таимина 1997. године – исхеклала их је... Оваквих и сличних примера је безброј, те смо научили да хеклање и штрикање и те како имају везе са науком, што су наши другари из ОШ "Димитрије Давидовић" из Смедерева, на пилот радионици будућег Пројекта, данас и практично увидели. Свесрдну помоћ имали су у Тамари Ђаковић, аутору свих штриканих / хекланих експоната у Научном клубу Смедереву и професору математике и учитељици Невени Перић. Ову занимљиву радионицу имаћемо прилику да видимо у Малом дневнику РТС, па ће и другари који нису били данас на радионици моћи да виде шта смо то занимљиво радили, и тако можда добити инспирацију за нове добре идеје и креативни рад.

Још једна календарска годинама је за нама, ишчекујемо нову поново се надајући нечем бољем и лепшем. Ипак, нешто што једино, као константа, остаје све ове године јесте одушевљење наших најмлађих учесника кад год нам дођу у посету. Данас су нам гости били ђаци ОШ "Бранислав Нушић" са учитељицом Славицом Антоновић, па смо се тако мало играли, мало певали, мало свирали, мало (више) радили, јер Научни клуб својим изгледом и садржајем једноставно очара клинце, тако да ни математика, физика, али ни биологија и хемија нису баук кад их учимо кроз игру. Најлепши могући начин да завршимо једну успешну, али турбулентрну годину кроз коју је као лајт мотив одјекивала Пупинова крилатица: "Ништа не чини човека толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао улажући у свој рад своје најбоље способности". Трудићемо се и даље да срећу налазимо у себи, свом ради и хиљадама задовољних корисника, а поготову, као данас - у ученицима.