Поучник за живот кроз причу о Пупину - Трибина Научног клуба Смедерево

pupinizacija412    Хвала, Александра!

   Вечерас је Научни клуб Регионалног центра Смедерево угостио бројне поштоваоце науке, ученике, наставнике и све другекоје је својом надахнутом беседом о Михајлу Пупину омађијала, попут чаробњака, Александра Нинковић Тaшић, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, интеркултурални амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона и аутор интерактивне изложбе посвећене Пупиновом животу и стваралаштву, коју је последњих месеци у Историјском музеју Србије посетило преко 70 000 људи. Тиме смо симболично наставили синоћ започету причу о бесконачности и потрази за смислом којом се савладава пролазност и достиже бесмртност.
   Бeскoнaчнoст је вечерас, као у чудесном огледалу, имала одраз у бeскoнaчној љубaви jeднoг чoвeкa прeмa мajци, прeмa мeсту и зeмљи гдe je рoђeн, прeмa приjaтeљимa, прeмa нaрoду кoји je прeрaнo нaпустиo, прeмa нaуци. Бeскoнaчнo је било вeликo срцe jeднoг нaучникa, бoрцa, проналазача, академика, политичког радника, књижевника, родољуба и добротвора, космополите који никада није заборавио своје порекло и који је, верујући у снове, са жељом да открије знање, пошао са идворских пашњака да би својим делима победио коначност бића и винуо се у неслућене висине. Трећи одраз бесконачности нашао је своје најсигурније уточиште у лику и делу Александре Нинковић Тaшић, у њеној бескрајно великој посвећености и љубави којом боји најлепшим бојама причу о Пупину, у њеној искреној жељи да са нама подели знање о Великом човеку, његовом животу и делу.
   Александра је вечерас оставила без даха сваког од нас док је откривала досад непознате чињенице о Пупиновом српству, светосављу, о његовој борби за националне интересе, о научним достигнућима које је увек повезивао са српском традицијом и вером у божанско надахнуће. Ређали су се пред очараним посетиоцима трибине детаљи из живота човека који је универзум преселио на странице својих књига, низале су се поуке генија чија простодушност фасцинира, цитати дива који су морални обрасци и мелем за душу у данашњем времену искривљених етичких вредности.
   У Научном клубу Смедерево вечерас је Михајло Пупин, често у историји неправедно и свесно запостављен, оживео толико да је постао наш савременик и сапатник захваљујући жени која је сваки део свог бића уткала у пупинизацију – покрет племенитости и љубави који пропагира борбу за опште добро и више циљеве.
 
   Било је ово много, много више од беседе о биографији великог човека. Био је то ПОУЧНИК ЗА ЖИВОТ.
 
   Још једном, бескрајно хвала, драга Александра!

Слике

   Искрсавао је лагано из незаборава вечерас лик Пупина…
 
   Дечак који је рано детињство провео као пастир на завичајним сеоским ливадама посматрајући далеке звезде и сањарећи будан о светлости. Четрнаестогодишњак који је кренуо у далеки непознати свет, у неизвесну будућност, задојен чистом љубављу мајке Олимпијаде, неписмене жене која је сина научила да уз веру у себе и немогуће може добити обличје стварности. Младић који је закорачио на америчко тло не знајући ни реч енглеског језика и дајући јединих пет центи које је имао у џепу за парче пите од шљива да би касније постао предавач на Колумбија колеџу на којем је студирао, онај из чије је лабораторије проистекло чак 29 нобеловаца. Један од оснивача НАСЕ који никада није заборавио одрастање уз посела, гусларе и приче о славној српској прошлости. Научник који је задужио својим патентима човечанство, али се није уздигао до гордости, него је, поносан на своје порекло и завичај, додао свом имену надимак Идворски. Патриота који је својом аутобиографијом „Са пашњака до научењака“, награђеном Пулицеровом наградом, представио свету балканске земље, српски народ и српску пожртвовану мајку. Један од најбогатијих интелектуалаца у првој половини двадесетог века и један од најутицајнијих лобиста, који је сав новац зарадио поштено, од свог рада и знања, несебично га дарујући српском народу у тешким тренуцима узрокованим разарањима Првог светског рата. Добитник многобројних ордена и титула, носилац 18 почасних титула доктора наука, председник Њујоршке академије науке који је предано радио на слању добровољаца у ратом захваћену Србију, а средствима добијеним од продаје својих патената помагао ратну сирочад и школовао сиромашну српску децу. Светосавац којем је мисија највећег српског просветитеља била светионик на путу до стицања епитета бесмртности. Задужбинар, саборац и сапатник српског рода који је говорио да снага српског народа лежи у слози и јединству, у очувању наших вековних традиција и вредности. Упорни ентузијаста који је сматрао да је неуспех само предах за будућу победу, а знање поредио са златним лествицама преко којих се иде у небеса и у вечну славу. Родољуб веран својим коренима који је веровао да ће држава умрети када замре и љубав према отаџбини. Визионар који је искрено читавог живота следио максиму да „ништа човека не чини срећним него уверење да је учинио све што је могао улажући у свој рад најбоље способности“.

Шаблоны joomla скачать здесь
Шаблоны joomla скачать здесь