Реализација пројекта "Мала ноћна музика за СТЕМ" у оквиру Годишњег програма Научног клуба Смедерево 2024/2025, подржаног од стране Центра за промоцију науке Београд

У оквиру активности  пројекта "Мала ноћна музика за СТЕМ", у Центру за културу Смедерево, 22.12.2024. године, одржанa je завршнa радионица која је имала за циљ повезивање музике са науком, са посебним фокусом на симетрију у ритмичкој структури музике. Активности на радионици су обухватиле два сегмента: слушање музике у свечаној сали Музичке школе и радионицу за заинтересоване ученике у Центру за културу у Смедереву.. Кроз ове активности, циљ је био популаризација науке и повећање интереса за повезивање музике и науке међу младим, чији је аутор наставник и педагошки саветник Марина Златановић, а реализатор пројекта наставница Јелена Угринић и оркестар Светлост.

Слушање музике у свечаној сали Музичке школе „Коста Манојловић“ Смедерево
Током ове активности, учесници су имали прилику да слушају композиције великих класичних композитора, са нагласком на симетрију у њиховој музици. Слушање је обухватило дела попут симфонија, соната и концерата, при чему је пажња била усмерена на ритмичку структуру и симетрију која је присутна у композицијама. Кроз анализу дела, учесници су имали прилику да уоче како композитори као што су Wolfgang Amadeus Mozart, Ludwig van Beethoven и Joseph Haydn користе симетрију у својим музичким облицима.

Радионица у Центру за културу,  Смедерево
Радионица која је уследила у Центру за културу, 22.12.2024. године, имала је за циљ даље истраживање симетрије у музици, уз повезивање са научним приступима. Ученици су анализирали ритмичке структуре и уочавали симетрију кроз процес претварања нотних трајања у бројеве. Сваки такт је означен бројем који пружа потпуну информацију о нотним трајању и њиховом редоследу. Поред тога, анализирана је временска бројна оса подељена на јединичне интервале, тактове, како би се уочиле линеарне структуре и симетрија.

Теоријска анализа
Анализирана  је симетрију ритмичке структуре кроз примере композиција из доба класике. Код Бетовена, на пример, симетричне структуре су биле грађене у формату 2 + 2 + 4, док су Моцартове симетријске структуре биле обликоване као 4 + 4 или 8 + 8. Ова симетрија није само естетски важна, већ је и од кључне важности за разумевање како музика, са својом структурираном ритмичком основом, може бити повезива са природним законитостима и биолошким принципима.

Симетрија у биологији
Као закључак, уочена је повезаност између симетрије у музици и у природи, нарочито у биологији, где симетрија има кључну улогу у организацији живих бића. Биолошке структуре, било да се ради о животињама или биљкама, често показују природно лоциране делове, што указује на универзалност симетрије у природи и уметности. Овај закључак додатно је оснажен кроз поређење ритмичких структура у музици са биолошким облицима.
 
Закључак
Пројекат "Мала ноћна музика за СТЕМ" успешно је повезивао музику и науку, подстичући ученике да препознају и разумеју симетрију у ритмичкој структури музике, као и њен значај у биологији и другим научним дисциплинама. Активности су доприносиле популаризацији СТЕМ области, показајући како уметност може бити мост између науке и свакодневног живота.