Српски правопис у наставној пракси - каталошки број 799

Да ли живимо у Граду Смедереву или граду Смедереву, да ли се четворка пише као врлодобар (4) или врло добар (4), да ли је правилно Бањалука или Бања Лука – неке су од недоумица које су отклоњене на семинару „Српски правопис у наставној пракси“, који је претходна два дана реализован у организацији Подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ и Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево.

Компетентни стручњаци, проф. др Милорад Дешић и проф. др Вељко Брборић, предавачи на Филолошком факултету Универзитета у Београду, говорили су о комплексним правописним начелима која често задају проблеме не само ученицима и обичним грађанима, него и професорима српског језика од којих се очекује да, према природи струке, увек имају одговор на свако питање и да утичу на описмењавање свих у својој околини.

Првог дана је професор Дешић подсетио присутне на начела правописа српског језика и говорио о интегралном приступу у настави правописа, док се професор Брборић својом беседом хронолошки и на духовит начин „прошетао“ кроз развој правописне норме – од њених почетака све до данашњих актуелности причајући на крају о садржају и облику вежбања погодних за ученичко савладавање често сложених ортографских начела.

Другог дана било је речи о начелима, правилима и изузецима у писању великог слова и о писању скраћеница, а након тога су професори кроз радионице, исправљајући грешке у писменим задацима ученика и радећи разноврсне правописне вежбе, имали прилику да на конкретним примерима обнове и прошире знање, као и да усвоје најефикасније методе за рад на часу.

Подсетимо, постоје: етимолошки правопис (који чува порекло речи), морфонолошки и фонетски правопис (који своја правила заснива на начелу да се у писању обележавају гласови који се чују у изговору речи). У српском књижевном језику се од времена Вука Стефановића Караџића примењује фонетски правопис, чија се правила односе на писање гласова у границама речи. У Србији је од 2010. године у употреби Правопис Матице српске, који представља измењено и допуњено издање Матичиног правописа из 1994. године, са краћим и јаснијим прегледом ортографских правила. Оно што је неопходно јесте хитно прављење школског издања овог правописа, како би се стандардизована правила усталила у школским установама, међу ученицима.

Осим задовољних учесника и перфектних и више него корисних предавања београдских професора закључак који се сам наметнуо у претходна два дана је да правопис не представља само скуп начела која одређују писање великих и малих слова, састављеног и растављеног писања речи, скраћеница, писање појединих гласова и интерпункцију. Правопис је приоритетна област која мора бити уређена и примењивана у пракси у свим друштвеним сегментима, јер се једино на тај начин може остварити функционална писменост свакога од нас.